Pozdrav obojici, dobrodošli na Šumbaru. Kako i kad ste se odlučili, da dođete na ovu predivnu Hrvatsku vodu?
P.B.-Ja sam odlučio doći na poziv Igora, koji me je pozvao da odpecam sa njim kampanju na tom predivnom jezeru, i po mome jednom od najlepših jezera u blizini. Tako po veličini riba koje plivaju unutra, po čistoći oko jezera, ljubaznosti ribočuvara i što meni najviše znači velikom nivou ribolovaca koji pecaju uz vas...Svi se pozdravljaju, obilaze, zaustavljaju da malo popričaju, nasmiju se…i po meni je to najviše što imam od ribolova u mojih 32 godine ribolova-prijatelje i svaki put se njihov broj povečava.
I.P.- Pošto roditelji od Petra žive blizu mene i kad dođe kod njih, on često svrati do mene na kafu da se malo vidimo i popričamo. Tako sam jednom prilikom, dok smo pili kafu došao na ideju da ga pozovem da odradimo jednu zajedničku kampanju na Šumbaru. On je odma prihvatio poziv. Sve to smo se dogovorili pre mesec dana. Ja sam pogledao kad je jezero slobodno a on je na firmi proverio kad imaju kolektivni dopust. Nekoliko dana kasnije smo se dogovorili za datum i planiranje kampanje je počelo.
Dali imate neke posebne pripreme pre ribolova?
P.B.-Ne, nikad ih nisam imao. Jedino probam sakupiti što više podataka o vodi. Ne zanima me kolike ribe su unutra več sve ostalo…Veče mi je zadovoljstvo juriti par riba u jezeru, nego količina. Ako je netko probao, da se orijentiše na jednu ili dve specifične ribe u jezeru onda zna o čemu pričam.
I.P.- Ja lično nemam. Jedina stvar koja mi je bitna je ta, da proverim koliko boila imam na lager i da izračunam koliko boila moram da napravim ako ih slučajno nemam. U 90% ribolova idem sa svežom boilom. Obavezno proverim kakvo me vreme očekuje.
Kako ste zadovoljni sa ovom kampanjom? Dali je ispunila vaše želje?
P.B.-I ako neki neće povjerovat riba je na Šumbaru tek izašla iz mresta, a neka još i nije, oko 15%. I ako to uzmemo u obzir i da smo pecali na poziciji koja nam baš i nije odgovarala ja sam zadovoljan sa rezultatom a pogotovo me veseli, da sam odpecao kampanju sa Igorem koji je po meni jedan mladi perspektivan i odličan šaranaš. A ni vrijeme nam nije baš išlo na ruku, jer je bilo svega, od vrućine 30C, oluje i jake kiše i kišice…Na žalost ni radno vreme, moj sin Anže i ostale obaveze ne dozvoljavaju više da više vremena provedem za vodom, pa sam zato sretan, da sam ovu kampanju odradio baš sa njim, i nadam se da ćemo uspijeti odraditi još koju.
I.P.- Kao što je Peter rekao, riba je još u mrestu, što nam je bilo jako čudno, pogotovo Petru. Znam da on jako dobro poznaje šarane i nije mogao da veruje da se taj ljubavni ciklus još nije završio, tj. da još uvek traje. Ja sam došao nekoliko dana ranije od planiranog, jer sam hteo da "ubodem dobru" poziciju. Ali jezero je bilo već puno i izabrao sam najbolju poziciju od onih što su bile slobodne. Nisam se opterećivao sa tim, jer sam bio u nadi da ćemo se preseliti na drugu poziciju u slučaju da se oslobodi. Situacija na jezeru, što se tiče ulova nije bila baš najsjajnija, tu i tamo se je neki šaran prevario i to je bilo sve, odlučili smo da budemo uporni i odradimo sve kako treba u nadi da će nam se trud isplatiti. Tako je na kraju i bilo. Što se tiče vremena, to je druga priča, Petru sam nekoliko puta ponovio da je ovo 8 ribolov zaredom gde me "pere" kiša. Svega je bilo, samo je još sneg falio. U utorak je bilo jako nevreme, vetar je čak polomio drvo nekih 30ak metara od našeg šatora, a mi nismo čuli ništa. U suštini ja sam jako zadovoljan sa rezultatom a i sa društvom. Petra jako cenim i poštujem jer je jako dobar prijatelj i VELIKI ribolovac, koji se sa svojim znanjem i savetima trudi da nas nauči i prenese svoja iskustva. Nemam nikakvih sklonosti prema muškarcima i za njega mogu da kažem da ga volim, hahahahahahahah
Na koje sisteme i kakve mamce ste lovili ako nije tajna?
P.B.-Ja sam kao i 90% mojih ribolova lovio na blowback sistem, sa udicama br. 2 ili 4, olovom od 90-100g inline. A za mamce sam upotrijebio Masterbih Monster Crab boile, Masterbih Squid&Octopus i Masterbih Liver boile, promjera 14-18mm u kombinaciji sa Pineapple N Butyric pop up, Monster Crab pop up i Mullberry pop up, uz komponente Betain, Minamino, Fish oil i ekstrakte, sve naravno od Masterbiha.
I.P.- Ja sam prvih par dana koristio najobičniji tj. osnovni sistem. Te sam sisteme do sad uvek koristio i nisam imao problema sa gubljenjem riba. Ovaj put je bilo drukčije. Izgubio sam dosta riba. Tokom drila sam izgubio samo dve, a mnogo puta nisam uopšte osetio ribu iako su run-i bili "normalni". Peter mi je predložio da napravim agresivniji sistem, jer je imao osećaj da riba jako pažljivo uzima mamac. Taj potez se na kraju ispostavio kao jako dobar. Udice koje koristim su Korda Wide Gape br.4 i 6 a od olova sam koristio 100g inline, jer sam hteo da smanjim rizikako riba pobegne u najlone od Petra, da nam riba nebi umrsila iste. Pošto smo otvorili 3 hranilišta na 2 smo "trpali" Masterbih boile koje je petar nabrojao a na jedno hranilište sam ja ubacivao domaće boile od 18mm sa ukusom Tuna i Smoked bacon. Koristio sam skoro ceo arsenal Masterbih pop-upa ( Mulberry florentine, Peach, Strawberry, Monster crab, Premium river, Pineaplle ¬+ N-butyric, 69,…) i MB hook baitse S2B Biotic. Tako đe sam koristio domaće pop-upe koje sam napravio na licu mesta, tj. za vodom. Napravio sam dve vrste Mulberry i Lucky 7 (to je boila koju smo sa prijateljem Klemenom složili, i koja nam je donela puno uspeha. U njoj se nalazi 7 različitih aroma, koje svi vrlo dobro poznajemo, ali kad se boila pomiriše, nijedan od tih 7 mirisa se ne prepoznaje, boila ima jako poseban i unikatan miris.
Šta je za vas bitno, kako bi na kraju kampanje bili zadovoljni?
P.B.-Uspješno izvađena jedna riba. To je to. Društvo, mir, tišina….na kratko, a sve ostalo je bonus i nagrada za trud i rad. O šteti, zdravlju, nekoj višoj sili ne razmišljam….jednostavno nisam takav tip. Nisam kolerik, nego možda više romantik hahahhaha. Možda sam opušteniji nego večina ribolovaca jer znam da imam velik broj prijatelja koji stoje uz mene i podupiru me u tome što radim. I uz sve to znam da na njih mogu da se oslonim kad mi zatreba koja informacija ili neki savjet, ja mislim i uvijek ču-više glava više zna.
I.P.- Pa za mene je bitno da, kao prvo budem opušten i bez ikakvog pritiska. Ne volim kad je na vodi galama ili da se ljudi stalno šetaju oko mene i postavljaju razna pitanja koja mi odvlače koncentraciju od ribolova. Imam toliko znanja (mada se još uvek učim) da mogu a prepoznam znakove na vodi i da otkrijem gde se riba kreće. U svakom ribolovu dajem svoja maksimum i trudim se kako bi prevario vodenu lisicu i na kraju izašao kao pobednik. Svako od nas je otišao kući kao gubitnik, pa tako i ja, i to više puta, ali to me samo tera dalje, kako bi se sledeći puta revanširao za "poraz". U ovoj kampanji sam pobedio, jer sam u prošloj kampanji koja je trajala 4 dana otišao kući bez upisa. Takođe mi je bitno da se vratim kući zdrav i sa čitavom opremom.
Kad čete opet doči na Šumbar? I šta će vam ostati najviše u sećanju u ovoj kampanji?
P.B.-Ja se nadam, odmah kad budem imao priliku, pogotovo jer sam u ribolovu od 120 sati dobio uspomene i fotografije koje se nikad neće zaboraviti, naravno ima još dosta pozicija gde bih volio da odpecam ali to neka ostane želja za neki drugi put…
I.P.- Pa ja planiram u septembru. Ovih dana treba da mi stigne jedan Test material, koji će mi g. Boris poslati. Definitivno ću ovu kampanju pamtiti po dobrom druženju sa Petrom i puno smeha, po nekim novim stvarima koje mi je pokazao i po onom srušenom drvetu koji je bio rezultat jakog vetra i nevremena. Takođe će mi ostati u sećanju mali i mladi ribolovac Luka, koji će jednoga dana postati veliki ribolovac koji ceni i poštuje ribu.
Da vam sad neko ponudi posao da budete profesionalni ribolovac, dali bi prihvatili posao?
P.B.-Sad, sa mojih 40 godina imam tek mogučnost razmišljati o tome. Prije nisam mogao ni pomisliti, zbog financijskih i nekih drugih stvari. Moj sin ima 9 godina i razumije, barem se nadam, da imam takav način života, da je meni to život. Nije lako spavati po 200-250 ili čak više dana u prirodi kao što to rade oni koji su u vrhu svetskog šaranaškog sporta. Nije lako kad imaš probleme sa bubrezima, prostatom…ali sve to je neka cijena koju svi plačamo jer smo »odabrani« za najlepši sport na svetu. Samo bih htio napomenuti, pogotovo za mlađe ribolovce, ako niste fizički i pogotovo psihički 110% spremni nemojte nikad prihvatiti takav posao…Jer kad počnete raditi za firmu stvari se 100% mijenjaju. Ili ste pod pritiskom, ili trema, ili živci, novac, vrijeme…razmislite o tome prije nego se odlučite ili pitajte nekog drugog koji je u tom poslu duže nego vi.
I.P.- Ufffffff, ma koliko god to pitanje zvučalo jednostavno, odgovor nije nimalo lak. Svako bi u životu želeo da radi posao koji voli i svako ko se bavi sportskim ribolovom bi želeo da to radi i tako zarađuje za život. Ali, heheheheh, uvek postoji ta reč ALI, to je posao za čoveka koji živi sam ili ako ima porodicu i pogotovo ženu, punu razumevanja. U ovom poslu moraš da budeš spreman da nećeš videti svoju porodicu i prijatelje 10, 15 ili 20 dana i da ćeš za to vreme biti izoliran od ostalih ljudi ako te firma pošalje na neku takvu destinaciju. Ako bi mi sad neko ponudio takav posao, prvo bi želeo da znam šta firma želi i očekuje od mene i kakva bi prava ja imao. Ali kad malo bolje razmislim, taj posao trenutno ne bi mogao da prihvatim, ne zbog ovih stvari koje sam gore nabrojao, već zato što mi fali još dosta "kilometara" u ribolovu. Nisam još psihički spreman da se spustim u takve avanture i da prihvatim teške izazove, mada sam na dobrom i pravom putu.
Kažite mi za kraj neke vaše tajne koje nitko ne zna…
P.B.-Mislite u ribolovu ili kako drugčije? U ribolovu nema više tajni. Šarani u vodama su vidjeli već sve što se vidjeti da. Od udica, sistema i mamaca. A ako mislite osobno, onda je to, da u 98% počinjem ribolov sa crvenim boksericama na sebi, hahahahah ne pitajte me zašto jer ne znam ali kroz godine je došlo do toga i tako je i ostalo…A kad dolazim na jezero, ponekad i kad odlazim zna mi se desiti da od svih uspomena i uzbuđenja plačem kao malo dete, pogotovo u autu kad vozim da me nitko ne vidi…hahahaha…To mi se dešava zadnjih nekoliko godina i mislim, da nikada neće proći. Jer kao što sam već rekao-šaranolov nije samo sport ili hobi, nego je način života! I po tom načinu života se razdvajaju dobri i malo manje dobri ribolovci. Na malo manje mislim one koji ne cene ono što imaju, a to je mogućnost, da dođu za vodu i pecaju 5, 10 ili 15 dana i uz to žive i rade u prirodi, upoznaju nove prijatelje i nove destinacije…Setite se onih koji su bolestni ili na žalost nekako drugčije hendikepirani, … njih se setite kad sledeći put krenete u ribolov i odradite kampanju za njih…videt ćete kako ćete se dobro osećati.
I.P.- kao što je Peter rekao, u našem sportu skoro da više i nema tajni. Sve je već viđeno, kako na obali tako i u vodi. Ja lično nemam neke tajne jer sam još relativno mlad u ovom plemenitom sportu i skoro svaki dan se trudim, da nešto novo naučim. Jedina stvar koju napravim pre nego što prvi put zabacim sisteme u vodu je to, što poljubim plavu ribicu koja mi visi na rod podu, a ona predstavlja mog sina i moje 3 sestričine i na kraju još pomazim sva 3 štapa i kažem "A SAD, AKCIJA! "
Hvala obojici na odvojenom vremenu za ovaj razgovor i još mnogo uspeha za vodom. Dali bi još nešto dodali za kraj?
P.B.-Ja bih samo pozdravio mog novog »malog« prijatelja Luku koji ima mislim da oko 9-10 godina ali je prejak. Pecao je par dana na poziciji iza nas ali smo mu očigledno bili toliko zanimljivi, da je više bio kod nas nego kod svojih štapova, i onda se ljutio kad je udica bila prazna ili štap savijen prema vodi i kad ne zategne na vreme…hahahah. Luka vidimo se još ove godine, bistro i čuvaj se! I da se zahvalim mome mentoru Alešu koji mi je omogučio velik dio ovoga što radim i doveo me na neki viši nivo svega u životu, pogotovo šaranolova.
I.P.- Prvenstveno bi hteo da se zahvalim Petru za odličnu kampanju i fenomenalne slike koje je napravio. Te slike mi jako puno znače jer su prve takve slike. I za kraj bi hteo da se zahvalim čitaocima i nadam se da će se kroz ovaj tekst i slike, bar malo uživeti u našu ulogu i osetiti kako nam je bilo.
BISTRO I ZATEGNUTE STRUNE VAM ŽELIMO, IGOR & PETER
i na kakvoj boljoj tako zvanoj "top poziciji" kao 28 . Svaka vam čast na reportaži jer je nešto novo na forumu.
