Pozdrav svima!
Škola je završila, klinci su na odmoru a tata odrađuje obećano...
Mini kampanja na jezeru prije odlaska na more.
Mama je radila pa je ostala doma, a nas trojica, put na vodu.
Trebali smo imati nešto slično oko Uskrsa ali nas vrijeme nije poslužilo pa smo ostali kod kuće.
Tražili smo poziciju sa puno hlada i jedva je našli. Pozicije su bile dobro popunjene.
Od kolega čujem da riba i dalje sporadično radi ali došli smo uživati u svemu pa nam nije problem...
Na poziciji odlučujemo kako ćemo imati svaki svoj šator, čisto da se ne gužvamo.
Djeca svoj...
a tata svoj...
Čim smo se smjestili, želja za ribolovom je najveća.
Raširili smo kedericu i dogovorili se da ćemo dati prednost najmlađem.
Odlazak na poziciju za ribolov kedera.
Ribolov je ozbiljan... svi navijamo...
Napokon, prva riba je tu. Zna čovjek i gotovo!
Temperature divljaju. Vruće je ko u paklu.
Ribič je ožednio ali nema veze, sve može sam, više nije mali...
Treba se maknuti sa sunca ali onda je dosadno... Šta raditi?
Od svih donešenih igračaka grančica je bila najbolja za zabavu...
Oni malo stariji imju neke malo ozbiljnije zadatke.
Treba pribor za jelo oprati, učiti o čistoći i ponašanju u prirodi.
Nije ni tati svejedno. Zabacio bi i on štapove. Po takve smo slike i došli.
Ostalo je čak kila - dvije MB boila, one dobre, na bazi fisha.
Radi se hranilište i čeka se malo konkretnija riba.
Ovi mlađi ribiči su se osokolili pa pitaju da bi oni drilali kada šaran zagrize.
Tata odbacuje takve želje i dogovor je samo slikanje.
Napokon griz! Dril je odličan, riba borbena ali imamo je.
Krasan ljuskaš, predivan za slikanje.
Svi sretni zbog upisa.
Zabavljamo se odlično. Super nam je ali kakvo je to ljeto ako nema kupanja.
Odluka je donešena... ide se u vodu! Valjda se neće ribočuvar Miki ljutiti jer je kupanje zabranjeno.
U vodu se smije samo malo, i tu onim trenutcima kada ribič više ne može podnijeti vrućinu pa se ode malo brćnuti.
ali... pa i mi smo svi ribiči, i ne možemo više...
Naravno u vodu prvo ulaze oni stariji, iskusniji...
Sada već i oni mlađi kuže da je sve 5. Ide se i gotovo...
Čak se vide i tragovi izvlačenja rakete
Kupanac je nezamjenjiv!
Kada padne noć, uživamo u zvukovima prirode i pogađamo što se to čuje.
Žabe, ptice, možda čak i koja srna...
Doživljaj je i veći sa nadglavnim lampama sa kojima se sakrivamo i tražimo po livadi.
Ujutro se valja dobro rastegnuti prije nove pecanije.
Ovoga puta se lovi u paru i izmjenjujemo se nakon svake ulovljene ribe.
Ulovi ne izostaju. Baš smo se izlovili...
Još malo i gotovo. Kraj je ovoj kampanji, idemo doma ali prvo još jedna sunčanica.
Klinci su otišli, baka servis radi. Bez obzira što sam ostao sam, nekako mi se ne ide doma.
Mislim, ostat ću još malo, možda dođe još koja riba.
I eto je! Super ali slikam se sam. Šteta da nisu mogli ostati još malo.
Ma, neka, bit će još prilika, samo neka oni zavole sve ovo pa će ih tata ubuduće slikat sa šaranima i biti ponosan na sinove.
Do tada...
Pozdrav do sljedeće kampanje. Bistro!
