Koliko osmeha mi je doneo dok je lagano pirkao I donosio toliko zeljeno rashladjenje.
Zima je, sedim pored Save I zelim se setiti tog toplog osecaja dok me taj isti vetar vec toliko produvao da imam osecaj
da mi se svaka kost u telu sledila, a onda se iza oblaka ponovo ukazuje sunce I navlaci pomalo ukoceni osmeh.
Uff… ovo bas prija, toliko mi je lepo da gotovo ne cujem glasove ljudi oko sebe. Sava lagano raste iznad zimske ideale.
Blata nema previse. Svi smo se sjatili na obalu sa istim ciljem da zainteresujemo ribu za nasu kombinaciju hrane I mamaca. Toliko
nas je na obali da se strategija mora praviti malo drugacije od vecine pecanja. Tako da danas koristim kombinaciju hrane sa dodatkom
teske zemlje, prezle I poparenih crva.
Hranilice lete u hladnu reku, a pogled ide na levo ne bi li krajickom oka uhvatio sta se desava kod kolega koje su bile vrednije i
ranije stigli na vodu nebili zauzeli top pozicije I koji su vec uveliko pecali dok sam ja lenjo sprovodio svoje male rituale pre prvog bacanja.
Vrh je zaigrao…kontra…nista! Jednom, drugi put, treci, cetvrti, peti!!! Sta se desava?!Prelazim na jos finiji sistem. Kontra… Tu je.
Prvi skobalj se brzo nasao na obali, a ubrzo su mu drustvo pravila jos tri drugara. A onda kao da je neko rekao pauza! Trajala je dobrih 45min
I kako je munjevito stalo tako i krece. Serija od par riba za pola sata I ponovo pauza. Docekah I trecu seriju i jos cetiri skobalja se zakoprcase
na obali. Kada resise da ponovo prave pauzu napravih par slika sa ulovom I resih da je dosta za danas.
Lepa je Sava! Toliko je lepa da je svako ko je imao priliku uzeo deo obale za sebe. Napravio splav ponton ili nesto slicno, a nama koji
u stvari provodimo najvise vremena na njenoj obali ostaje jos par “rezervata” koje niko nije jos uspeo zaposesti . Gledami iz kola u jedan
od “rezervata” na kom sam proveo jedan prelep dan I okrecem pogled ovaj put lagano na desno I na put ispred sebe sa nadom da ce mi taj
rezervat I ubuduce biti dostupan.
