Teren ni na nebu ni na zemlji
Posted: 22 Jun 2015, 21:53
Dok se mesecina probija kroz pozor ja sedim u za kompom i vec satima gledam you tube snimke. Jedan za drugim se redjaju
snimci nekih stranih voda na kojima se ne pokusava pecati nego se zaista ozbiljno peca. Kako me samo te njihove reke i jezera sa snimaka
izgledom podsecaju i asociraju na Tamis, Tisu, Moravu, Drinu… Izgled, samo izgled je slican! Tamo ne videh drvece pokriveno kesama ili
razbacano djubre na sve strane. O ribnom bogatsvu ne zelim ni pricati. Kada bi znali sta bi mogli imati verovatno bi se mnogo vise trudili
da sacuvamo ono sto sada imamo da ne ostanemo i bez toga. A to cu sada raditi i ja . Tako ovaj put necu pisati na kojoj vodi sam pecao
jer veliki broj ljudi ima osobinu da unisti sve sto dotakne, a zaista ne bi zeleo da vidim da i ova lepa voda dozivi sudbinu.
Pre par dana sam se prvi put okusao na ovoj do tada za mene nepoznatoj vodi. Otisao kuci sa osmehom od uha do uha i naravno
eto me ponovo posle par dana. Sada me druge misli muce. Da li je to bila slucajnost ili kod nas jos uvek postoje vode na kojima nije retkost
upecati sarana, babusku, krupnu deveriku u istom danu.
Budjenje naravno pre nego sto je alarm uspeo da se oglasi uz blago titranje u stomaku i gomilu misli. Sta? Kako? Na sta? Zasto
uvek mora biti tako pred odlazak na vodu? Sta li ce me tamo docekati? Moze li se ponoviti odlicno pecanje od pre par dana?
Dok lagano nosimo pribor ka obali uzivamo u prizoru ispred sebe. Sunce se vec polako podiglo, a njegov odsjaj pravi srebrne iskre
na vodi koje su protkane povrsinskom aktivnoscu ribe koja je vidljiva na svakom delu vode. Ne moze ovo biti lose pecanje!
Hranu sam pojacao secercem, konopljom i crvima. Za mamac cu koristiti dva crva na udici velicine 16.
Hranilica poleti a ne docekah ni da podne na dno vec dobih prvi udarac na obali se nadje deverika dlanara. Kako je pocelo tako se i nastavilo a
retka su bila bacanja bez ulova. Deverike su uzimale mamac izuzetno agresivno. Cak sam imao osecaj da se otimaju koja ce se pre upecati.
Retki trenutci kada je stap bio u drzacu
Vec oko 9h pojavi se ljubazni cuvar kome nije bilo tesko da prodje tuda vise puta u toku dana i koji dok je gledao dozvolu dade nam
informacije sta se desavalo prethodnih dana i sta se pecalo. Prijatno me iznenadio kada je pogledao i u cuvarku da se uveri sta je u njoj. Sada
mi je vec bilo malo jasnije zasto ima ribe! Cuvari rade svoj posao!
Iz sata u sat se ova idila nastavljala, a onda sam je oko 15h morao prekinuti i poceo se pakovati. Kakav je samo ovo gust bio. Kada bi
znali sta imamo verovatno bi to cenili mnogo vise i trudili se da to sacuvamo da ne ostanemo bez toga. Par slika za kraj ovog predivnog ribolovackog
dana i dugo rzmisljanje na putu nazad. Kada bi samo znali sta bi mogli imati sigurno bi se trudili da ono sto imamo sacuvamo da ne ostanemo bez toga!
snimci nekih stranih voda na kojima se ne pokusava pecati nego se zaista ozbiljno peca. Kako me samo te njihove reke i jezera sa snimaka
izgledom podsecaju i asociraju na Tamis, Tisu, Moravu, Drinu… Izgled, samo izgled je slican! Tamo ne videh drvece pokriveno kesama ili
razbacano djubre na sve strane. O ribnom bogatsvu ne zelim ni pricati. Kada bi znali sta bi mogli imati verovatno bi se mnogo vise trudili
da sacuvamo ono sto sada imamo da ne ostanemo i bez toga. A to cu sada raditi i ja . Tako ovaj put necu pisati na kojoj vodi sam pecao
jer veliki broj ljudi ima osobinu da unisti sve sto dotakne, a zaista ne bi zeleo da vidim da i ova lepa voda dozivi sudbinu.
Pre par dana sam se prvi put okusao na ovoj do tada za mene nepoznatoj vodi. Otisao kuci sa osmehom od uha do uha i naravno
eto me ponovo posle par dana. Sada me druge misli muce. Da li je to bila slucajnost ili kod nas jos uvek postoje vode na kojima nije retkost
upecati sarana, babusku, krupnu deveriku u istom danu.
Budjenje naravno pre nego sto je alarm uspeo da se oglasi uz blago titranje u stomaku i gomilu misli. Sta? Kako? Na sta? Zasto
uvek mora biti tako pred odlazak na vodu? Sta li ce me tamo docekati? Moze li se ponoviti odlicno pecanje od pre par dana?
Dok lagano nosimo pribor ka obali uzivamo u prizoru ispred sebe. Sunce se vec polako podiglo, a njegov odsjaj pravi srebrne iskre
na vodi koje su protkane povrsinskom aktivnoscu ribe koja je vidljiva na svakom delu vode. Ne moze ovo biti lose pecanje!
Hranu sam pojacao secercem, konopljom i crvima. Za mamac cu koristiti dva crva na udici velicine 16.
Hranilica poleti a ne docekah ni da podne na dno vec dobih prvi udarac na obali se nadje deverika dlanara. Kako je pocelo tako se i nastavilo a
retka su bila bacanja bez ulova. Deverike su uzimale mamac izuzetno agresivno. Cak sam imao osecaj da se otimaju koja ce se pre upecati.
Retki trenutci kada je stap bio u drzacu
Vec oko 9h pojavi se ljubazni cuvar kome nije bilo tesko da prodje tuda vise puta u toku dana i koji dok je gledao dozvolu dade nam
informacije sta se desavalo prethodnih dana i sta se pecalo. Prijatno me iznenadio kada je pogledao i u cuvarku da se uveri sta je u njoj. Sada
mi je vec bilo malo jasnije zasto ima ribe! Cuvari rade svoj posao!
Iz sata u sat se ova idila nastavljala, a onda sam je oko 15h morao prekinuti i poceo se pakovati. Kakav je samo ovo gust bio. Kada bi
znali sta imamo verovatno bi to cenili mnogo vise i trudili se da to sacuvamo da ne ostanemo bez toga. Par slika za kraj ovog predivnog ribolovackog
dana i dugo rzmisljanje na putu nazad. Kada bi samo znali sta bi mogli imati sigurno bi se trudili da ono sto imamo sacuvamo da ne ostanemo bez toga!
