Relativno čista voda, blagi nagib priobalja, velike dubine i razuđena obalska linija, Ćelije čini primamljivim ribolovačkim revirom za sportske ribare iz svih krajeve Srbije, naročito Kruševca, Prokuplja, Blaca, Niša, Leskovca… I ne privlači samo rekreativce, već i takmičare, pa je pre nekoliko godina, na dužini od 600 metara, pored sela Vasići, sređena i ribolovna staza – zasadjena je trava i više od stotinu sadnica listopadnog i četinarskog drveća. Kruševački ribolovci su od 1996. godine počeli da organizuju daleko poznati „Čigra kup“, takmičenje u pecanju ribe na plovak!
Dominantni živi svet jezera
Grgeč
U jezeru ima skoro svih vrsta riba koje karakterišu vode ovog dela Srbije, mada dominiraju – šarani, smuđevi, deverike, babuške, bodorke, grgeči… Ovih dana, kada se glavna sezona ribolova privodi kraju, dobro grize smuđ, zatim šaran, pa babuška, ali se hvataju i krupni primerci grgeča. Mоžda je najlepši i najzanimljiviji lоv grgeča – udicоm na plоvak. Metod je posve jednostavan. Plоvak za grgeča ne bi trebalо da bude prevelik, a najbоlje mu „stоje“ plоvci kruškastоg оblika. Sistem se lakо mоntira. Iznad tankоg predveza pričvrsti se оlоvо pоtrebne gramaže, a ispоd se veže оbična udica srednje veličine (brоjevi: 10 – 12!) ili mala trоkraka. Mamci za grgeča su raznоliki, ali ipak najradije kidiše na snоp glisti, ribice-kedere (mоgu biti i mrtve), te kоmadići ribe (rep ili kоmad iz sredine). Nо kakо je grgeč оbazriva grabljivica, ne smemо da se
iznenadimo akо zagrize i оdvuče na dnо i pоveću ribicu kоja je namenjena štuki.
Rečju, čestо grgeč atakuje na ribu kоja je veća оd njega, ali taj fakat ne bi trebalо da nas zavede pоred vоde, pa da krenemо u bezuspešnu, maratоnsku jurnjavu grgeča (pre)velikim mamcima. Mamce veće оd svоje težine i dužine napada samо u vanrednim prilikama, akо nema manjih ribica u bližоj i daljоj оkоlini. I grgeča na plоvak lоvimо lakim i elastičnim pribоrоm.
Оni kоji vоle da lоve mnоgо i ne žele bespоslenо da gube dragоcene trenutke pоred ovog jezera, slоbоdnо mogu da se pоsvete, pa i da specijalizuju lоv grgeča – jer ga i u ovom reviru ima u željenоj kоličini. (Pre)zadovoljni biće naročito najmlađi – početnici, tim pre, štо grgeč uzima mamac krоz čitavu (ribоlоvačku) sezоnu. Samo jedno upozorenje – nedavnom Uredbom Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje lov grgeča po prvi put je ograničen na dužinu od – 15 santimetara!
Šaran
I na ovom jezeru hvatani su krupni primerci šarana– preko 15 kilograma. Ribolovačka statistika ukazuje da su najveći trofeji hvatani septembra, zatim oktobra (kapitalne ženke), avgusta i marta i to pri stabilnom vodostaju, kada se ne ispušta jezero. Miljan Todorović iz Prokuplja ističe da za lov ćelijskog šarana ne postoje idealni uslovi, ali trebalo bi da imamo u vidu sledeće (proverene) parametre: stabilno vreme, lagani južni i jugozapadni vetar, tmuran ali topao dan, praćen danonoćnim rominjanjem sitne kišice. Ćelijski šarani ne uzimaju hranu posle nagle promene vremena, odnosno – zahlađenja,prouzrokovanog velikim padom temperature, te izraženim severnim, severoistočnim vetrom. Dugotrajne vrućine, kao i hladnoće, krajnje nepovoljno utiču na ishod lova, jer u tim uslovima riba gubi apetit, i sve vreme odmara u tijaku.
Najbolje (dnevno) vreme za lov je bez sumnje – jutro. Opšte poznata je i praktično proverena stvar da na ovoj akumulaciji najkrupniji šarani uzimaju mamac sa posebnim apetitom – skoro isključivo ujutru ili, čak, u samo svitanje, ali nekada udari u sred podneva!! Stare ćelijske šarandžije ostale su verne tradicionalnim mamcima, kao što su – hlebna pahuljica, zatim kukuruz, razne brašnaste smese, od kojih dominira – kačamak.
Smudj
Pored šarana, i smuđ je isto tako prepoznatljiva riba i ovog jezera. Kruševljani ga, uglavnom, (uspešno) love – muvanjem, Prokupčani “obožavaju” kedere a većina Nišlija ga juri varalicama najrazličitije snage, tj. boja i oblika! Tvisteri su i na ovoj vodi položili varaličarski “ispit” – u svim godišnjim prilikama i vremenskim uslovima, a posebno – u oktobru i novembru, kada ovoj grabljivici rapidno raste apetit. U poslednje vreme naročito su “ubitačni” Orkini silikonci (tu mislimo, pre svega na Orkine tvistere i šedove!) drečavih boja sa tzv. dodatnim “šljokicama”. Vode se klasično! Tvisteri dodirnu dno, odsečnim pokretima štapa i laganim namotavanjem strune, zavisno od situacije – ili odmotavanjem najlona, sve vreme, kontrolišemo sistem, tj. veštački mamca održavamo na ili pri dnu pa ga potom – navodimo na zonu napada! Smuđa najpre tražimo tonućim i zaranjujućim voblerima pri dnu i u srednjim slojevima jezera, a, naročito u vreme dugog, sparnog leta, kad padne mrak menjamo metod i taktiku – prelazimo na na površinske, plitko zaranjajuće varalice. Dakle, izbor veštačkog mamca direktno je recipročan položaju, odnosno mestu staništa smuđa u vodi, i vremenskim (ne)prilikama!
Deverika
Osim šarana, smuđa, jezerom dominiraju deverike,i to krupne - preko 2,5 kilograma. I na Ćelijskoj akumulaciji krupniji primerci ove vrste ribe traže se na dnu. Love se na plovak i dubinskim načinom tokom cele godine. Najuspešniji period je negde od ranog proleće, pa sve do kasne jeseni, do pojave rumenila na lišću, mada udara i preko zime. Bolje radi u tmurno, nego sunčano vreme. Za lov koriste se mamci životinjskog i biljnog porekla. Grize, najbolje, na larvu, ružu i koricu hleba, rižu, mladi krompir…mada se i ove godine nauspešniji bili sendvič-mamci. Na udicu namenjenu za deverike stavljali smo po jednog živog, zatim učaurenog (kaster) crva + špinovano zrno riže čiji je (osnovni) zadatak da svojom aromom privuče ribu i podigne mamac iznad dna.
Primetili smo da deverika noću i ujutru radije grize mamac životinjskog, a danju i uveče – biljnog porekla.
Inače deverika ne guta mamac odmah. Već često ga drži, balavi u ustima i u tom trenu ne pomera s smesta. Zato udaramo kontru tek kada se plovak ili struna, odnosno indikator trzaja, energično ne pomeri! Sve u svemu, izazovan revir na kojem sportsku ribolovačku “žeđ” mogu da utole svi – i plovkaroši, varaličari i ribari koji “dubincima” jure krupnije primerke šarana, soma, deverike…
KAKO DO TAMO?
Na jezero može da se stignete iz dva pravca: Niša, odnosno Prokuplja – Blaca i Kruševca putem R- 102. Relativno brzo se stiže iz pravca Kruševac – Brzeće i Kruševac-Blace, jer je brana (visoka 48 metara!) istovremeno i most na važnom regionalnom putu. Ispred brane, na putu Blace-Kruševac, ispod vijadukta, u uvali, nalaze se i najbolji reviri za pecanje.
ŠTA I KAKO SE PECA?
Jezero je (pre)bogato ribom. Pored belice, krupne bodorke, grgeča, dominira – deverika, tako da primerci od preko tri kilograma više nisu tako retki, za razliku od smuđa, na primer, koji doseže i 10 kilograma. Ima i krupnih šarana – jedan ulovljeni težio je čak 28 kilograma, mada ulov nije bio pedantno “overen”. Hvatani su orijaški primerci soma. Rekord za sada drži grabljivi “brkajlija” koji je merio – 58 kilograma…
DODATNA PONUDA
Glavni problem za ribolovce i na ovom jezeru juga Srbije jeste to što gotovo da nema mesta gde bi ste odseli na nekoliko (ribolovačkih) dana. Tek nekoliko meštana Ćelija izdaje sobe po ceni koja se kreće od 350 do 500 dinara po krevetu, uglavnom u vreme kad se na jezeru održavaju takmičenja u sportskom ribolovu.
CENE?
Cena godišnje dozvole za jezero Čelije iznosi iznosi 1.000 dinara uz obaveznu matičnu dozvolu ribarskog područja sa kojeg dolazi sportski ribolovac.
izvor teme
Code: Select all
http://revirisrbije.com/