Na polovini svoga toka, reka Moravica je pregradjena i od 1978. godine je nastala akumulacija Bovan (po istoimenom selu) ili Bovansko jezero kako ga svi zovu. Dugacko je oko 7 km, i pokriva nekih 500 ha vodene povrsine. Pri nultom (najvisem) vodostaju dubina kod brane dostize i 80m. Gorgnji deo jezera je plici, sa prosecnom dubinom manjom od 2m i predstavlja mresnu zonu za veci broj ribljih vrsta koje zive u jezeru. Nizvodno, jezero ulazi u tesnac, obale su strmije i dubina je znatno veca. Donji deo jezera se sa izlaskom iz tesnaca siri i cini nekoliko velikih i dubokih zaliva.
Veoma je bogato ribom i predstavlja najposecenije jezero u ovom delu Srbije. Juzno od Jagodine, preko Zajecara i Knjazevca, Krusevac i okolina, pa sve do Leskovca vecina ribolovaca iz svih ovih mesta dolazi na Bovansko jezero da okusa svoju ribolovacku srecu. Citav Nis sa svojih 4500 ribolovaca peca na Bovanskom jezeru. Broj ribljih vrsta je izuzetno veliki pocev od plemenitih vrsta: som, smud, saran pa zatim amur, tolstolobik, klen, grgec (bandar), linjak, mnostvo bele ribe: srebrni karas (babuska), deverika, bodorka (zutooka), beovica.
Inace, opstine Aleksinac i Razanj koriste vodu iz Bovanskog jezera za pice. Sto se tice opstine Sokobanja ona je u prethodnoj 2001. ucinila puno na ocuvanju kvaliteta vode reke Moravice, te je u oktobru 2001. ponovo ozivela i pustila u rad postrojenje za preradu otpadnih voda, deponija koja je bila nadomak Moravice se gasi i zatvara. Klanica koja je bila jedan od retkih zagadjivaca je prikljucena na kolektor, tako da slobodno mozemo reci da ce vode Moravice i Bovanskog jezera u narednum godinama biti jos cistije.
Sto se tice uslova pecanja na Bovanskom jezeru, moramo pomenuti da ovim vodama gazduje Savez organizacija sportskih ribolovaca «Juzna Morava II» sa sedistem u Nisu, cijim gazdovanjem ribolovci Sokobanje nisu zadovoljni. Inace «Juzna Morava II» je zakupila ovo jezero tako da je zvanicni vlasnik Bovanskog jezera do 2005.god
***************************************************************************************************************************************************
SARAN
Moram napomenit da vecina ribolovaca koja peca na Bovanskom jezeru pravi jednu veliku gresku. Manje zbog ne znanja, vise zbog svoje ubedjenosti u to da je savrsen ribolovac ili sta vise sarandzija, dolazeci na mesto pecanja, prva stvar koju uradi 80% ribolovaca je da nabaca kukuruz i to u nenormalnim kolicinama. Da stvar bude jos gora, oni taj kukuruz spreme nekoliko dana ranije, on se ukiseli a posle prihranjivanja oni pecaju na svez, tek skuvan kukuruz. Takodje moram napomenuti da procenat ribolovaca koji love na boile je zanemarljiv a oni koji to upraznjavaju i imaju neke rezultate. U razgovoru sa vecinom ribolovaca koji pecaju na Bovnu, moze se konstatovati samo jedno, da saran lezi na kukuruzu i da je njegova prirodna hrana prvo kukuruz ali ne onaj svez vec onaj ukuseljeni. Zato je uspeh mnogi ribolovaca sveden na minimum.
MESTA
Kada je rec o mestima za lov sarana u protekloj 2004. godini i ako ne toliko uspesnoj sto se tice ulova, najbolja su se pokazala mesta u >>Mrestilistu<< popularnim Livadama. Tamo su se jedino i lovili sarani dok je na ostalim mestima uspeh bio ponizavajuci.
Tako na primer, nekikh 100-tinak metara od mrestilista ribolovci koji su boravili mesec dana imali su samo jedan primerak amura teskog oko 5 kg.
Drugi slucaj je na otprilike sredini jezera, kod takozvanog klizista, ribolovac je boravio dva i po meseca a ulovio je jednog sarana i to oko 1 kg i ako je pre toga sonarom pretrazen ceo spot na kom je pecalo a ispostavilo se da sve vrvi od krupnih primeraka. Mozda je sama sezona bila takva.
MAMAC
Sto se tice sarana, najbolje se lovio na boilu sa aromom skoljke ili BB MUSSEL (Veliku plavu skoljku) i sistemom na dlaku (valjda je vec svima poznato da gola udica je 99.9% uspesnija od mamcenja same udice).
Jedna od dobitnih kombinacija je bila domaci ili kupljeni boili mix, umesan sa jajima a u njega sok i izmrvljena skoljka koje na Bovanskom jezeru mozete pronaci u plicim mestim, travi pa i uhvacenu za najlon ili udicu prilikom izvlacenja montaze.
Zato ako pecate sarana, a zakacivam vam se skoljka ostavite je na sigurnom jer je sami sok iz skoljke najverniji ukus i aroma, a takvu, zlozicete se, necete moci naci nigde.
**************************************************************************************************************************************************
KARAS
Jedna od ribe koje obiluje Bovanskim jezerom jeste Karas, kako onaj obicni srebrni tako i onaj zlatni. Ali usled usvrsavanja svega pa i ribolova, uloviti karasa je malo teze. Mozda je presudno i to sto je Bovansko jezero poribljeno deverikom cije je izlovljavanje bilo zabranjeno zbog njene velicine, dovelo to toga da se na vas mamac prvo zatrci ona i cesto tako zakacena na udicu ne daje znake a vi uzalud cekate drugu ribu. Mecutim pravilnim prihranjivanjem i izborom mamaca uspeh je neminovan.
MESTA
Sto se tice karasa moze se loviti na celom potezu Bovanskog jezera. U zavisnosti od mesta, mogu slobodno reci, zavisi i velicina ribe. Tako u mrestilistu ce se cesto javljati karasa ali nesto sitniji komadi oko 500g . Kod mosta (jedinog na Bovanskom jezeru) gde je Bovan najuzi a dubina velika ce se Karas javljati malo redje ali ce primerci biti teski preko 500g pa cak i 1kg. U srednjem toku ce se ova riba javljati jos redje ali primerci ce biti veoma dobri i tesko da ce ih biti ispod 1kg.
MAMAC
Sto se tice mamaca za lov karasa moram napomenuti da ljudi cesto zaboravljaju ono od cega su poceli kada su zaplovili u vode ribolova. Tako ljudi cele godine pecaju karasa na rizu (pirinac) a uspeh…Medjutim u poslednje vreme karas ce se pre zaleteti na glistu is to je jos interesantnije intenzivnije ce krenuti u lov na hranu u nocnim casovima i to obicno posle 22h (barem je tako bilo 2004.)
Vecina ribolovaca karasa peca na cek. Montaza je prosta, na kraju glavne strune se veze karabinjer, onda jos jedno 10cm podveza (pozeljno iste debljine najlona kao glavni a moze i glavni) pa hranilica. Ispod hranilice se veze jedna i iznad hranilice jos jedna udica.
Sto se tice same hrane za hranilicu, mozete kombinovati koliko god zelite dok ne dodjete do one koje daje najbolje rezultate.
***************************************************************************************************************************************************
BEOVICA
Ja ne znam da postoji ribolovac koji peca na Bovanskom jezeru a propusti period kada ova riba najbolje radi. Svi oni koji su to doziveli kazu da je to neopisivo, odmor za dusu, trening za novu sezonu posto je period kada ova riba radi februar-mart-april znaci zagrevanje za sezonu. Tada se na Bovanskom jezeru trazi mesto vise. Ako se osoba koja nema toliko obaveza i niste u random odnosu preporucujem Vam da u tom periodu izlaske na vodu organizujete od ponedeljka do petka ili za viked ali krenite rano pre zore i pokusajte da ugrabite koje mesto.
MESTA
Sto se tice mesta za lov beovice, vazno je napomenuti da je u vecini slucajeva vodostaj znatno iznad prosecnog zbog otapanja snega sa okolnih planina. Tako da su u tom periodu mnoga mesta i pod vodom.
Najbolje beovica uzima kod cuvenog mosta gde je uvek i najveca guzva, pa uzvodno sve do opet cuvenih livada. Kod mosta je malo nepristupacn jer je teren strmovit dok u livadama mozete doci i iz kola zabaciti plovak.
MAMAC
Ja ne znam da li postoji ribolovac koji ne zna pravi mamac za lov beovice. Pa ruku na srce sa tom ribom vecina nas je pocela da se bavi ribolov. Ako postoje slucajno ni koji to ne znaju, kao mamac je najbolji crv a ako riba malo prestane da uzima moze se probati i sa kuglicom sredine hleba ali crv je crv.
Sto se tice primame, bilo koja hrana za ovu vrstu riba pomesana sa prezlom u razmeri 2:1 (ne zaboravite da je to period kada je voda hladna pa je potrebna malo jaca koncentracija hrane; 1kg hrane – 500g prezla) i u tu smesu dodati crvice kako zive tako i one ucaurene i uspeh je zagarantovan. Nemojte hraniti mnogo, vec pomalo ali cesto.
Moj savet vam je da kada ova riba radi i ne pomisljate da pecate sa dva stapa a zasto..e to proverite sami.
izvor teme http solair.eunet.rs
