Kolege BISTRO !
Posted: 11 May 2012, 00:49
Ja sam Nikola Jovanović iz Leskovca (Srbija). Na pecanje odlazim od svoje 13. godine, znači punih 20, ali poslednjih godinu-dve intenzivnije, profesionalnije i više no ikad. Ribolov volim u suštini, pa tako nemam neku omiljenu disciplinu, nego u zavisnosti od okolnosti i raspoloženja upražnjavam određenu tehniku. Ako već moram da kažem malo draža tehnika od ostalih mi je "plovkarenje" bele ribe na Južnoj Moravi. Međutim, to nikako ne znači da ne volim varaličarenje štuke, bucova, klena, smuđa ili soma.
O dubinskoj tehnici, i užitku koje samo priroda može da pruži, dok se čeka na "pravi udarac" šarana ili soma i adrenalinu koji se potom sjuri kroz vene ne treba mnogo trošiti reči, kao ni o osećaju dok posmatramo razigranu balerinu na rubu tršćaka, ispred vrata, kroz koja prolazi štuka bez kucanja.
S obzirom da se bavim i informacionim tehnologijama i vebdizajnom kao mojim osnovnim poslom od koga živim, moju ljubav prema ribolovu i ljubav koju ribolov nesebično vraća, pokušavam da krunišem pravljenjem sveobuhvatnog Ribolovačkog Portala, gde želim da prenesem sva svoja iskustva, ali i da pružim priliku svima koji vole ribolov i sa njim žive, da svoja iskustva podele na FORUMU koji je sastavni i neodvojivi deo svakog ozbiljnog portala danas, pa tako i Ribolovačkog Portala Srbije.
No, to je još u procesu stvaranja, za to ima vremena, i o tome ću možda u nekoj odvojenoj temi specijalno otvorenoj u te svrhe, a meni je drago da sam ovde, da i ovde prikupim potrebno znanje i iskstvo, između ostalog, da i nešto naučim, među prijateljima, ljudima koji vole ribolov, ali i među profesionalcima u ovom sportu od kojih se uvek može mnogo toga naučiti.
Na prvom mestu tu mislim na mog prijatelja sa NET-a
, Borisa Ostojića, koga nisam lično imao prilike upoznati iako je jednom bio na par stotina metara od moje kuće u Leskovcu.
Ali biće dana Borise, zar ne?
Pošto zbog, još uvek, mutnih reka sa visokim vodostajem, ribolov u njima nije moguć, kao i zbog trenutnog lovostaja koji važi za većinu bele ribe, ja ovih dana odlazim do bara i manjih prirodnih jezera u okolini Leskovca na pecanje štuke. Evo mog poslednjeg ulova od pre 5 dana.
O dubinskoj tehnici, i užitku koje samo priroda može da pruži, dok se čeka na "pravi udarac" šarana ili soma i adrenalinu koji se potom sjuri kroz vene ne treba mnogo trošiti reči, kao ni o osećaju dok posmatramo razigranu balerinu na rubu tršćaka, ispred vrata, kroz koja prolazi štuka bez kucanja.
S obzirom da se bavim i informacionim tehnologijama i vebdizajnom kao mojim osnovnim poslom od koga živim, moju ljubav prema ribolovu i ljubav koju ribolov nesebično vraća, pokušavam da krunišem pravljenjem sveobuhvatnog Ribolovačkog Portala, gde želim da prenesem sva svoja iskustva, ali i da pružim priliku svima koji vole ribolov i sa njim žive, da svoja iskustva podele na FORUMU koji je sastavni i neodvojivi deo svakog ozbiljnog portala danas, pa tako i Ribolovačkog Portala Srbije.
No, to je još u procesu stvaranja, za to ima vremena, i o tome ću možda u nekoj odvojenoj temi specijalno otvorenoj u te svrhe, a meni je drago da sam ovde, da i ovde prikupim potrebno znanje i iskstvo, između ostalog, da i nešto naučim, među prijateljima, ljudima koji vole ribolov, ali i među profesionalcima u ovom sportu od kojih se uvek može mnogo toga naučiti.
Na prvom mestu tu mislim na mog prijatelja sa NET-a
, Borisa Ostojića, koga nisam lično imao prilike upoznati iako je jednom bio na par stotina metara od moje kuće u Leskovcu.Ali biće dana Borise, zar ne?
Pošto zbog, još uvek, mutnih reka sa visokim vodostajem, ribolov u njima nije moguć, kao i zbog trenutnog lovostaja koji važi za većinu bele ribe, ja ovih dana odlazim do bara i manjih prirodnih jezera u okolini Leskovca na pecanje štuke. Evo mog poslednjeg ulova od pre 5 dana.
