O dubinskoj tehnici, i užitku koje samo priroda može da pruži, dok se čeka na "pravi udarac" šarana ili soma i adrenalinu koji se potom sjuri kroz vene ne treba mnogo trošiti reči, kao ni o osećaju dok posmatramo razigranu balerinu na rubu tršćaka, ispred vrata, kroz koja prolazi štuka bez kucanja.
S obzirom da se bavim i informacionim tehnologijama i vebdizajnom kao mojim osnovnim poslom od koga živim, moju ljubav prema ribolovu i ljubav koju ribolov nesebično vraća, pokušavam da krunišem pravljenjem sveobuhvatnog Ribolovačkog Portala, gde želim da prenesem sva svoja iskustva, ali i da pružim priliku svima koji vole ribolov i sa njim žive, da svoja iskustva podele na FORUMU koji je sastavni i neodvojivi deo svakog ozbiljnog portala danas, pa tako i Ribolovačkog Portala Srbije.
No, to je još u procesu stvaranja, za to ima vremena, i o tome ću možda u nekoj odvojenoj temi specijalno otvorenoj u te svrhe, a meni je drago da sam ovde, da i ovde prikupim potrebno znanje i iskstvo, između ostalog, da i nešto naučim, među prijateljima, ljudima koji vole ribolov, ali i među profesionalcima u ovom sportu od kojih se uvek može mnogo toga naučiti.
Na prvom mestu tu mislim na mog prijatelja sa NET-a
, Borisa Ostojića, koga nisam lično imao prilike upoznati iako je jednom bio na par stotina metara od moje kuće u Leskovcu.Ali biće dana Borise, zar ne?
Pošto zbog, još uvek, mutnih reka sa visokim vodostajem, ribolov u njima nije moguć, kao i zbog trenutnog lovostaja koji važi za većinu bele ribe, ja ovih dana odlazim do bara i manjih prirodnih jezera u okolini Leskovca na pecanje štuke. Evo mog poslednjeg ulova od pre 5 dana.
