Kod silikonskih varalica prisutna su dva bitna faktora od izuzetnog uticaja na prezentaciju.
Zbog njih se i dešava da dva, po obliku i veličini ista silikonca, imaju različitu i akciju i vibraciju..

Da!
Boja, iste veličine i istog oblika, te i takve silikonske varalice bila je tada i u tim uslovima veoma lovna!
-Za razliku od iste takve drugačije obojene.
Klasična konstatacija većine vrsnih varaličara, i što je još zanimljivije veoma tačna i to bez potrebe da se u takvim okolnostima, osim boje, i tehnika džigovanja morala mijenjati!
Ako je tako, a zbog opšte priznatog, u praksi potvrđenog i većinskog mišljenja ne bi trebalo sumnjati da jeste, sve ukazuje na činjenicu da neka razlika ipak postoji?
Zašto je baš određena boja lovnija od druge boje – dekora?
Upravo zbog toga što se po boji i drugim primesama razlikuju!
Naravno, da je ta razlika za varaličara teško uočljiva čak i kada je akcija silikonske varalice u pitanju.
Međutim, to ne znači istovremeno i da ne postoji.
Ponekad smo skeptični i ovaj izuzetno važan element kod prezentacije silikonskim varalicama skoro nikada ne uzimamo ozbiljno u obzir.
Kolika god da je razlika u broju titraja za grabljivice, pa i druge vrste riba nikako nije i zanemarljiva.
Grabljivice, ne samo što su sposobne da registruju sa koje udaljenosti vibracije nastaju, iz kog pravca dolaze, već je jasno prepoznaju kao različitu frekvenciju i definišu na samo njima poznat način, a u skladu sa sopstvenim potrebama – pozitivnim ili negativnim iskustvom.
Različite frekvencije se direktno odnose na sve tri faze kroz koje grabljivica donosi odluku o napadu.
Da li će taj proces potrajti ili će smuđ brže doneti odluku o napadu, nije sve-jedno!

Težina i frekvencija:
Prvi faktor, vezan za nastanak razlike u vibraciji, pa i akciji, ispoljava se već u samom procesu izrade.
Istina, kao manje bitna razlika u težini dva odlivena ili ubrizgana silikonca, a više kao razlika nastala usled /namerno ili slučajno/ pridodatih hemijskih elemenata i drugih fizičkih primesa koji čine smesu.
Tako nastaju i posebne serije.
Da ne pominjem silikonske varalice koje nisu odjednom tj. u celini izlivene, već im je telo ili tzv. radna površina prilepljena naknadno, drugačije obojena ili je od sasvim drugačije pripremljene smese.
Onda nije nikakvo čudo što dva, naizgled ista silikonska mamca, a različito obojena i izlivena sa različitim primesama, imaju različitu  i akciju i vibraciju – lošije ili bolje rezultate.
Globalno posmatrano, akcija veštačkog mamca je nešto što možemo u bistroj vodi prostim okom i mi, pa i ribe da vide.
U tom slučaju, kada i ribe mogu da je vide, akcija jeste značajna, ali je ipak manje bitna, pošto smuđ akciju veštačkog mamca često i ne vidi.
Pored akcije, svaki veštački mamac ima i vibraciju, a kako je grabljivica u pitanju, ne samo da je u stanju, da ove minimalne rezlike u vibraciji jasno oseti i registruje, nego je raspoznavanje vibracija i njihovo definisanje od izuzetne važnosti za opstanak, ishranu i bezbednost!

Prema tome, ako je već tako, a jeste!
Onda ne bi treblo da nas čudi što će smuđ različito da reaguje na  promenu u frekvenciji.
Nema sumnje, da je razlika u akicji i vibraciji, o kojoj je reč, na primeru voblera jasnije izražena i uočljivija, pa je samim tim i evidentna kao postojeća.
Vobleri se izrađuju od različitih materijala i sasvim je logično da će u odnosu na specifičnu težinu upotrebljenog materija, samim tim i svih ostalih elemenata koji čine vobler, jedan zahtevati više snage i vremena za pokretanje, drugi manje.
Kakva god da je razlika u materijalu, obliku i veličini kljuna ili samog voblera, direktna posledica je razlika i u akciji i vibraciji.
Međutim, kod silikonskih varalica ne bi trebalo ishitreno donositi zaključak kako će i silikonci iz istog kalupa, a recimo različite serije, koji su predpostavimo, po specifičnoj težini malo različiti, biti iz tog razloga i manje lovni.
To nikako!
Tačno je da se razlikuju, ali je to po čemu se razlikuju sastavni deo takvog jednog ili drugog silikonca, to ne bi trebalo posmatrati izolovano, već objedinjeno i u kontekstu drugog faktora, koji se javlja u procesu izrade silikonskih varalica, a to je farbanje, odnosno dekorisanje.
Ne samo količina upotrebljene boje već i sam hemijski sastav boje utiče na težinu i na molekularne strukture kompletne smese.
Koja, kakva i na bazi čega je ta smesa, za nas – varaličare manje je važno, ali ono što jeste važno to je da razlika u elastičnosti postoji.
Svakako da i raznobojne sitne šljokice – gliteri u smesi, nemaju samo funkciju vizuelnog atraktora, već predstavljaju određenu armaturu, koja kompletnu silikonsku varalicu čini manje elastičnom.
Ovako nastale promene u elastičnosti direktno utiču na učestalost titraja radne površine.
To je stvarnost koju, hteli mi ili ne da prihvatimo, ne bi trebalo zanemariti, ako imamo nameru da budemo uspešniji od drugih!

Silueta, mekoća i boja:
Za nas ribolovce nisu primarni problemi tehnologije, skoncentrišimo se na činjenicu da veća gustina i više primesa podrazumeva manju elastičnost i obratno.
E, zato su boja, odnosno, određeni dekor i fizičke primese silikonske varalice glavni razlog što se pojedini varaličari kunu u lovnost određene silikonske varalice tj. boje, odnosno, određenog dekora.
Boja veštačog mamca, sama po sebi, jeste važna stavka u prezentaciji, ali samo u određenim uslovima kada grabljvica, a posebno one iz salmonidnog regiona, predpostavljamo i na ciprinidnim vodama mogu da je vide. Međutim, većina ribe je kratkovida, često su i uslovi ribolova takvi da grabljivica varalicu ne može ni videti, tako da im je, čak i u bistroj vodi, za napad važnija pojava siluete u pokretu i naravno, vibracija.
Sad, poznata vibracija, pa pozitivno reaguje ili nepoznata, pa reakcija izostane, to još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo!

U svim drugim, manje vidljivim okolnostima vibracija je ono što će grabljivicu da zainteresuje, pa tek onda silueta, akcija i dekor.
U bistroj vodi, svakako da je i silueta od velike važnosti, pa još ako je i akcija i dekor odgovarajući, potrebna je samo provokativna vibracija, pa da kod grabljivice izazove napad.
Za sve silikonske varalice bitna su dva činoca: silueta i mekoća.
Primer: Uzmite par silikonskih varalica od “nekih” proizvođača i uporedite je sa nekom silikonskom varalicom izradjenom od plastisola, a ne od obične gumetine ili smrdljivog silikona kao sto ih izrađuje većina.
Zato i jesu jeftine, ali i manje lovne..
Love one, ali koliko!?
Ispravna je konstatacija da su i određene boje, noću i u mutnoj vodi definitivno lovnije od drugih.
I to je tačno!!
Ali zašto, kad je toliko mračno i toliko mutno da se boja uopšte i ne vidi, a ipak silikonska varalica određene, veličine, oblika i boje (dekora) je definitivno produktivnija.
Ostale boje i dekori silikonca iste veličine, oblika, a različite boje – dekora, ne daju željene razultate.
Nije li ovo dokaz u prilog tvrdnje koju iznosim?
A to je da se razlikuju po frekvenciji.
Možda i nije?
E zato rešismo da sve ovo proverimo jedne noći na jezeru u Rumuniji!

Jeste da jeste, a nije da nije:
Interesantno je da se, verovatno nesmotreno previđajući ovu opciju, konstantno među varaličarima diskutuje o bojama, a ne o vibraciji tako obojenog ili tako dekorisanog silikonskog mamca.
Kod izbora boje nema čvrstih pravila.
Zašto? Upravo iz razloga što se po frekvenciji razlikuju.
Boju pod osvetljenjem vidimo i znamo da lovimo baš tom bojom, međutim nije baš tako.
Ispravnije je reći – Lovimo tačno određenom vibracijom tako obojenog – sa svim primesama pripremljenog i proizvedenog silikonca.
Sve bi bilo jesnije kada bi lovili u potpuno tamnom okruženju gde ne možemo da vidimo boju prilikom zabacivanja pod uslovom da Vam na kopču, neko drugi menja silikonske varalice iz istog kalupa, ali različitih primesa, dekora i boja.
Tada bi, za te i takve uslove, selektovali silikonske varalice koje su ulovile, na jednu stranu, a one na koje nije bilo napada, na drugu stranu.
Jasno je, da tada ne bi smo znali koje su boje u pitanju, ali bi znali da je ova silikonska varalica ulovila, za razliku od iste takve, sa drugačijim primesama i drugačije obojena, koja nije ulovila.
Ja sam zabacivao i lovio, a kolega Tiger menjao bez mog znanja, skidao smudjeve i odvajao silikonce koji su ulovili na jednu stranu, a one koji nisu na drugu.
Rumunija, ulov smuđeva u enormnim količinama i to po sunčanom danu.
Lako je onda pretpostaviti koliko je loviti noću efikasnije.
Opšta ocena lokacije i trenutnih uslova – odličan 5.
Završismo sa eksperimentisanjem do ponoći.
I sad bi trebalo da  pogledam na koje sam to silikonce ulovio, a na koje nisam.
Ne!!! Ne i NE!!!
Sve iz početka – ponavljamo kompletan postupak.
Zakač – zabac – smuđ.
Zakač – zabac – ništa, i tako sve do 04:30h.
Istina, smuđ je posle ponoći malo više dremuckao, ali uz triplirane zabačaje sasvim solidno privedosmo eksperiment kraju.

Zaključak:
Ponekada morate da verujete i sopstvenim očima: -“Moje dve favorit boje za noć u grupi nelovnih”?
Užas! Šta se majkumu, to u stvari dešava?
Dešava se eto, da je selektovana upravo ona nijansa u vibraciji na koju je smuđ iz predpostavljenih razloga pozitivno reagovao i napao.
I tako smo eliminisali bar jednu od brojnih zagonetki.
Nema sumnje da je odlučujuća bila razlika u frekvenciji radne površine i da su smuđevi baš tu i takvu vibraciju nepogrešivo prepoznavali, pozitivno reagovali i napadali dok na ostale silikonske varke, iste takve, i njihove vibracije eto, nisu reagovali.
Sada je valjda jasno da više neću da dovodim u pitanje postojanje razlike u vibraciji, pa maker te razlike bile i minimalne, sve dok ih smuđevi prepoznaju, trenutno donose odluku i napadaju.

Tehnika prezentacije je presudila, tvrde neki varaličari – imajte poverenja u svoj veštački mamac!
Pa dobro, ali sada se dodatno nameće pitanje zašto onda isti varaličar i ista tehnika nije davala razultate kod upotrebe ostalih silikonskih varalica iz istog kalupa, ali različito obojenih tj. dekorisanih?
Nešto tu ne štima? A to što ne štima, su nenaštimovane vibracije na koje smuđevi nisu reagovali!
Ovo je kompleksno pitanje i sigurno da ovih par reči nije dovoljno za konkretan odgovor.

I bi jutro i bi svetlo:
Tigar i Ja smo se, blago rečeno, šokirali!
Zaista situacija gde će neko verujem biti potpuno zatečen, a neko će reći:
E, znao sam da je to baš ta boja!
I opet je nažalost boja primarni detalj, a ne nešto sasvim drugo.
Dobro, boja da, ali više nikako kao specifičan i poseban detalj, već kao sastavni element u smesi proizvedenog i obojenog silikonca.
Da ne bude zabune boja jeste važna komponenta silikonskih varalica, pošto menjajući boje menjamo elastičnost varalice i na taj način akciju i vibraciju, podešavamo u skladu sa trenutnim uslovima.

Naravno, niukom slučaju ne treba apriori tvrditi da silikonci iz “nelovne” grupe neće uloviti, ovde je reč o “nijansama”.

Pet ili 50 smuđeva? Razmislite.

To je isto kao kada vam skala radio prijemnika nije podešena na odgovarajuću frekvenciju.
E jeste, sasvim malo je  potrebno pa da signal postane jasan.
Podesite frekvenciju i ne razmišljajte o tome kako se smuđ prevario.
Nema opravdanog razloga da lovite u skladu sa slučajem i srećnim okolnostima.
Ne naravno, niti smo ga prevarili niti se sam prevario.
Jednostavno smo mu ponudili nešto veštačko na najbolji moguči način!

Na istom jezeru obavljen je i drugi test sasvim različitim gumicama, ali istih boja i dekora kao kod onih iz prvog eksperimenta. Sličnost je zapanjuća!

Od aprila 2004 pa do decembra 2004 konstantno smo proveravali razultate ovog testa i na vodama gde pretežno varaličarimo u bližem okruženju, tražeći razlog zašto određene boje, po obliku i veličini istog silikonca nikako ne daju rezultate.
Sada smo uvereni, za razlike u vibraciji, odgovoran je neko drugi.
Silikon definitivno nije kriv.
Za: masterbih.com
Autor: Dragomir Masnikovic-Kajman

Zabranjeno je kopirati tekstove bez odobrenja masterbih.com ili autora!

Pogledaj galeriju ulova  <- klikni na slova.